Rusima su za sreću potrebne 184.000 rubalja (2.668 eura) mjesečno. To je pet posto više nego u oktobru prije dvije godine, ali manje nego 2010, pokazuje anketa koju je sproveo Istraživački centar agencije za zapošljavanje Ssuperjob.ru. U 2010. Rusima je za sreću bilo potrebno 188.000 rubalja (2.725 eura), a u 2014. godini 173.000 rubalja (2.508 eura).
Većina anketiranih smatra da je siromašan onaj koji zarađuje manje od 17.000 rubalja (246 eura) mjesečno. Bogat je onaj koji mjesečno zarađuje više od 463.000 rubalja (6.713 eura). Prag siromaštva u ruskim regijama je različit. U Moskvi je prag siromaštva 20.000 rubalja, a bogatstva – 536.000, dok je u Sankt Peterburgu prag siromaštva 18.000 rubalja, a bogatstva 417.000.
Za sreću u Sankt Peterburgu treba više novca nego u Moskvi – 213.000 rubalja. Anketa pokazuje da je muškarcima za sreću potrebno 206.000 rubalja, dok je ženama potrebno 20 posto manje, prenosi “Ruski vjesnik”. (srna)
Ruska kultura
Sovjetski period obeležio je Marksizam koji je imao veliki uticaj i u drugim zemljama. Kada su primili hrišćanstvo 988. Rusi su ga primili na svom jeziku. Razni strani jezici izvršili su uticaj na ruski, a on je imao najveći uticaj na starocrkvenoslovenski. Iz 12. veka je najstariji tekst na ruskom. Starocrkvenoslovensko pismo krajem 18. veka Petar Veliki menja. Bogata usmena književnost bila je popularna kod Rusa u prošlosti. 19. vek smatra se zlatnim dobom ruske književnosti. Aleksandar Puškin u svojim delima spaja evropske uticaje sa ruskim načinom stvaranja. Poznati su i Aleksandar Lermontov, Gogolj, Turgenjev, Dostojevski, Čehov, Gorki, Blok, Tolstoj. 1932. godine osniva se Zajednica sovjetskih pisaca. Poznati pisci iz kasnijeg perioda su Pasternak, Solženjicin, Majakovski, Šolokov, Voznesenski... Do Petra Velikog slikarstvo je bilo u službi crkve. Vajarstvo se aktivnije razvija tek od novijeg vremena jer je crkva zabranjivala prikazivanje ljudskog tela u 3D formi. Slikanje ikona bilo je posebno razvijeno u 14. i 15. veku kada su stvarali Teofanes Grk i Ruglev. Od Petra Velikog oseća se uticaj zapada u slikarstvu i vajarstvu. Socijalistički uticaj je i ovde bio očigledan. Tek osamdesetih godina 20. veka Gorbačov dozvoljava slobodnije umetničko izlaganje. U arhitekturi je vidljiv uticaj vizantijske umetnosti ali su ruske zgrade više i uže. Kupole su rađene po ugledu na nomadske šatore. Umetnost se razvijala iz četiri ruska centra: Kijev, Novgorod, Moskva, Petrograd. Balet se razvija od 1732. kada se javio u obliku dvorske zabave. Razvijala su se carska baletska društva, a od 19. veka francuski, italijanski i švedski igrači imaju veliki uticaj na ruski balet. 1909. ruski balet postaje poznat evropskoj publici. Poznati su Boljšoj balet u Moskvi i Kirov u Petrogradu. Iz nardone zabave preko seljačkih društava i putujućih trupa razvija se rusko pozorište. U 18. veku javljaju se prvi pisci drama a Katarina Velika je tome dala veliki doprinos. U 19. veku poznati su komadi Aleksandra Griboedova i Gogolja. Konstantin Stanislavski utemeljio je moskovsko pozorište. I u pozorištu je osetan socijalistički realizam. Razvoj muzike u Rusiji kasnio je za ostatkom Evrope, najviše iz razloga što su muzički instrumenti(osim bubnja ponekad) u crkvi bili zabranjeni. Vokalna muzika se razvija tek od 19. veka. Poznati ruski instrumenti su gusle, domre, balalajka i gudok. Za početak savremene muzike uzima se 1836. godina i Mihajl Glinka. Bili su poznati "Petorica" koje su sačinjavali Modest Musorgski, Mili Balakirev, Nikolaj Rimski-Korsakov, Aleksandar Borodov i Cezar Kui. Iz kasnijeg perioda poznati su i Čajkovski, Rahmanjin, Stravinjski i Porokofijev. U Rusiji postoji preko 1100 muzeja. Neki od najpoznatijih su Lenjinov centralni muzej, Centralni muzej revolucije i Državni istorijski muzej. Poznat je Boljšoj Teatar(pozorište i balet), Malo pozorište, Državno centralno lutkarsko pozorište, Kirov(opera i balet).
